Vršac: kula, breg, vinogradi i Grozdobal – vodič kroz grad vina

Na jugoistoku Banata, tamo gde ravnica konačno naleti na prve brežuljke, smestio se grad koji se ne može pomešati ni sa jednim drugim u Vojvodini. Vršac je grad vina, vinograda i pogleda sa visine, sa kulom koja vekovima bdi nad krovovima i bregom koji se iznenada izdiže iz ravnice. U ovom vodiču upoznaćete Vršačku kulu i Vršački breg, prošetati kroz vinograde, saznati kako izgleda čuveni Grozdobal i dobiti ideje za šetnje i izlete u okolini.

Vršac – grad pod bregom

Ono što Vršac odmah izdvaja jeste reljef. Dok se većina vojvođanskih gradova prostire po potpuno ravnom terenu, Vršac leži u podnožju Vršačkih planina, jedinog pravog planinskog masiva u Banatu. Najviši vrh, Gudurički vrh, sa visinom od oko 641 metar, ujedno je i najviša tačka Vojvodine. Planine su obrasle listopadnim šumama, a njihove južne i zapadne padine prekrivene su vinogradima.

Grad ima dugu istoriju i bogato kulturno nasleđe. U centru se nalaze lepo očuvane građevine iz 18. i 19. veka, a Vršac je rodno mesto komediografa Jovana Sterije Popovića i slikara Paje Jovanovića, čija se dela i uspomene čuvaju u gradskim ustanovama kulture. Centar je prijatan za šetnju, sa pešačkom zonom, kafićima i trgovima, a nad svim tim uzdiže se breg sa kulom.

Šta videti u centru grada

• Gradska kuća i glavni trg – reprezentativne zgrade koje svedoče o nekadašnjem bogatstvu grada.
• Spomen-kuća Jovana Sterije Popovića – mesto posvećeno jednom od najznačajnijih srpskih pisaca 19. veka.
• Apoteka na stepenicama – muzejska postavka u jednoj od najstarijih apoteka na ovim prostorima, sa sačuvanim inventarom.
• Gradski muzej – sa zbirkama iz istorije, arheologije i umetnosti kraja, uključujući i radove Paje Jovanovića.
• Gradski park – zelena oaza u srcu grada, idealna za predah.

Vršačka kula – simbol grada

Vršačka kula je najpoznatiji simbol grada i njegov zaštitni znak. Podignuta je u 15. veku na vrhu brda iznad grada, kao deo nekadašnjeg utvrđenja, i služila je kao osmatračnica sa koje se kontrolisala okolna ravnica. Danas je to spomenik kulture i jedna od najposećenijih tačaka u Vršcu.

Kula je kamena, masivnih zidova, a njena silueta vidi se iz velikog dela grada i sa puteva koji vode ka Vršcu. Do nje se stiže pešice, stazom koja vodi kroz zelenilo i vinograde, ili asfaltnim putem do blizine vrha. Uspon nije zahtevan, ali je na pojedinim delovima strm, pa je potrebna udobna obuća.

Pogled koji se pamti

Nagrada za uspon je pogled. Sa platoa oko kule pruža se panorama na Vršac, okolna sela, vinograde i beskrajnu banatsku ravnicu. Po vedrom danu pogled seže veoma daleko, a posebno je lep pri zalasku sunca, kada se ravnica oboji toplim tonovima. Ovo je jedno od omiljenih mesta fotografa i šetača, ali i mesto gde lokalni stanovnici vole da dođu i jednostavno sednu i gledaju.

Mogućnost ulaska u samu kulu zavisi od sezone i organizacije obilazaka, pa je dobro proveriti aktuelne informacije u turističkoj organizaciji grada pre dolaska.

Vršački breg – planina na dohvat ruke

Vršački breg, kako meštani često zovu Vršačke planine, pravo je malo utočište od ravnice. Sa svojim šumama, livadama, vidikovcima i stazama, on nudi mogućnosti za aktivan odmor tokom cele godine. Područje Vršačkih planina zaštićeno je kao predeo izuzetnih odlika, zbog svoje prirodne raznovrsnosti i lepote.

U šumama dominiraju hrast, bukva, grab i lipa, a sa prolećem se šumsko tlo prekrije cvećem. U planini žive srne, divlje svinje, lisice i brojne vrste ptica, a ljubitelji prirode mogu uživati i u raznovrsnosti biljaka, insekata i gljiva.

Aktivnosti na bregu

• Planinarenje i šetnje – obeležene planinarske staze vode do vrhova i vidikovaca, a postoji i planinarski dom koji je dobra polazna tačka.
• Brdski biciklizam – šumski putevi i staze nude izazove za MTB vozače različitih nivoa.
• Paraglajding – Vršački breg je poznat među ljubiteljima ovog sporta, a uzleti sa padina, uz povoljne vetrove, pružaju nezaboravan pogled iz vazduha.
• Piknik i porodični izleti – brojne livade i proplanci pogodni su za opuštanje u prirodi.

Kao i na svakoj planini, i ovde treba ponašati se odgovorno: držite se staza, ne ostavljajte otpad, ne ložite vatru van predviđenih mesta i obavestite nekoga kuda idete, posebno ako planirate dužu turu.

Vinogradi i vinska tradicija Vršca

Vršac je sinonim za vino. Vinogradarstvo se ovde neguje vekovima, a padine Vršačkih planina, sa dosta sunca, povoljnim vetrovima i specifičnim tlom, idealne su za gajenje vinove loze. Vršačko vinogorje jedno je od najpoznatijih i najvećih u Srbiji, a vinogradi se protežu oko samog grada i okolnih sela, poput Gudurice, Mesića, Šušare i Velikog Središta.

Region je posebno poznat po belim vinima, svežim i aromatičnim, a među sortama koje se tradicionalno vezuju za ovaj kraj ističe se kreaca, poznata i kao banatski rizling. Uz nju se gaje i brojne druge domaće i međunarodne sorte, i bele i crvene. Pored velikih i dugogodišnjih proizvođača, poslednjih decenija razvio se i veliki broj manjih, porodičnih vinarija koje proizvode vina sa izraženim karakterom.

Vinska tradicija ostavila je trag i u izgledu grada i okolnih sela. Stari podrumi, ukopani u zemlju ili smešteni ispod kuća, svedoče o vremenima kada je skoro svako domaćinstvo pravilo sopstveno vino. Neki od njih su i danas u upotrebi, a posebno je doživljaj ući u hladan, polumračan podrum pun buradi, gde vino polako sazreva i gde se oseća miris drveta i grožđa.

Vinske ture i degustacije

Obilazak vinarija jedan je od najlepših načina da upoznate Vršac i okolinu. Mnoge vinarije nude degustacije, obilaske podruma i vinograda, a neke i obroke i smeštaj. Posebno je zanimljivo selo Gudurica, smešteno u podnožju planine, gde se na malom prostoru nalazi više vinarija, pa je moguće obići nekoliko u jednom danu.

Nekoliko saveta za vinsku turu:

1. Najavite se unapred – mnoge vinarije primaju goste po dogovoru, posebno manje porodične.
2. Organizujte prevoz – odredite vozača koji ne pije ili angažujte prevoz, kako biste bezbrižno uživali.
3. Ne žurite – dve do tri vinarije dnevno sasvim su dovoljne za opušten doživljaj.
4. Pitajte domaćine – vinari rado pričaju o sortama, berbi i tradiciji, a takvi razgovori su često najvredniji deo posete.
5. Kupite vino direktno od proizvođača – to je lep suvenir i podrška lokalnim vinarima.

Grozdobal – praznik berbe grožđa

Ako želite da Vršac doživite u najveselijem izdanju, dođite u septembru, za vreme Grozdobala. Ova manifestacija se tradicionalno održava u vreme berbe grožđa i decenijama je jedan od najvažnijih događaja u gradu. Grozdobal je proslava vina, grožđa, rada vinogradara i, pre svega, zajedništva.

Tokom manifestacije grad se ispunjava muzikom, bojama i posetiocima. Program obično obuhvata svečani defile ulicama grada, u kojem učestvuju kulturno-umetnička društva, muzičari, mažoretkinje i učesnici u tradicionalnim nošnjama, kao i okićena kola. Tu su i koncerti, izložbe, štandovi sa vinom, hranom i rukotvorinama, degustacije, programi za decu i brojni prateći sadržaji.

Ono što Grozdobal čini posebnim nije samo program, već atmosfera. Ulice su pune ljudi svih generacija, na sve strane se čuje muzika, a meštani rado dočekuju goste i pričaju o berbi i vinu. Za mnoge Vršačane ovo je praznik koji se ne propušta, pa je ovo i prilika da grad upoznate kroz njegove ljude.

Kako se pripremiti za Grozdobal

• Datume i program proverite na vreme kod organizatora ili turističke organizacije, jer se menjaju iz godine u godinu.
• Smeštaj rezervišite unapred – tokom manifestacije interesovanje je veliko.
• Dođite ranije na dan defilea kako biste našli dobro mesto za praćenje povorke.
• Iskoristite priliku i posetite neku od vinarija u okolini – berba je posebno zanimljivo vreme za obilazak.

Smeštaj, prevoz, lokalne usluge i druge ponude u Vršcu i okolini možete pronaći i u kategoriji grada Vršca na Mali Oglasi Vojvodina, gde oglašavaju i domaćini iz okolnih sela.

Ukusi Vršca i južnog Banata

Vino u Vršcu nikada ne ide samo. Uz njega se na stolu nađu jela koja odražavaju bogatu i raznoliku tradiciju Banata, gde su se vekovima mešali uticaji različitih kuhinja. Rezultat je hrana koja je obilna, mirisna i pravljena sa strpljenjem.

• Paprikaši i gulaši – sporo kuvani u kotliću, sa mnogo luka i aleve paprike.
• Riblja čorba – sprema se od rečne ribe, često uz domaći hleb.
• Suhomesnati proizvodi – domaće kobasice, slanina i šunka sa salaša i iz seoskih domaćinstava.
• Testa i kolači – štrudle, pite, krofne i kolači sa orasima, makom i sezonskim voćem.
• Sezonsko grožđe i šira – u vreme berbe neizostavan deo trpeze i pijačne ponude.

Mnoge vinarije pripremaju obroke koji su pažljivo upareni sa njihovim vinima, pa je ručak u vinariji odličan način da se istovremeno upoznaju i kuhinja i vino kraja. U gradu postoji i niz restorana i kafana u kojima se služe domaća jela, a za one koji vole da kuvaju, pijaca je pravo mesto za kupovinu sveže sezonske robe, meda i domaćih proizvoda.

Šetnje i izleti u okolini Vršca

Vršac je odlična baza za istraživanje južnog Banata. U krugu od nekoliko desetina kilometara nalaze se raznovrsni predeli i zanimljiva mesta.

• Vršačko jezero – veštačko jezero u samom gradu, sa šetalištem, idealno za opuštenu šetnju, rekreaciju i boravak na otvorenom.
• Gudurica i podnožje planine – vinska sela sa mirnim ulicama, starim kućama i pogledom na vinograde.
• Deliblatska peščara – „evropska Sahara“, sa šumama, dinama i bogatim životinjskim svetom.
• Bela Crkva – gradić poznat po jezerima, odlično mesto za kupanje tokom leta.
• Ravnica oko Vršca – za ljubitelje bicikla i dugih šetnji, uz mirne puteve i otvorene pejzaže.

Predlog jednodnevnog plana

Jutro iskoristite za uspon do Vršačke kule, dok je vazduh svež i svetlo blago. Posle spuštanja, prošetajte centrom, posetite neki od muzeja i popijte kafu na trgu. Ručak u restoranu sa lokalnim specijalitetima pripremiće vas za popodnevnu vinsku turu po Gudurici ili okolnim vinarijama. Dan završite šetnjom oko Vršačkog jezera ili ponovo na bregu, gledajući kako sunce zalazi nad ravnicom.

Česta pitanja

Koliko je Vršac udaljen od Beograda i Novog Sada?

Vršac je od Beograda udaljen oko 85 kilometara, a vožnja automobilom preko Pančeva traje otprilike sat i po. Iz Novog Sada je putovanje nešto duže, preko Zrenjanina ili Beograda.

Kada je najbolje vreme za posetu Vršcu?

Kasno proleće i rana jesen su idealni za šetnje i planinarenje. Septembar je posebno atraktivan zbog berbe grožđa i Grozdobala, ali tada je i najveća gužva, pa je dobro sve rezervisati na vreme.

Da li je uspon do Vršačke kule težak?

Nije. Uspon je kratak i pogodan za većinu posetilaca, uključujući i porodice sa decom, iako je na pojedinim delovima staza strmija. Potrebna je samo udobna obuća i malo vremena.

Koja vina treba probati u Vršcu?

Svakako probajte belu kreacu, sortu koja se tradicionalno vezuje za ovaj kraj, a zatim istražite ponudu vinarija – od svežih belih do punijih crvenih vina. Najbolje je pitati domaćine za preporuku.

Grad koji se doživljava čašom i pogledom

Vršac nije grad koji se obilazi sa spiskom znamenitosti u ruci. Doživljava se polako – usponom do kule, šetnjom kroz vinograde, razgovorom sa vinarom u hladovini podruma i pogledom na ravnicu koja se pruža pod bregom. Upravo taj spoj prirode, tradicije i gostoprimstva čini ga posebnim među vojvođanskim gradovima.

Bilo da dolazite zbog Grozdobala, planinarskih staza, vina ili jednostavno zbog mira, Vršac će vas dočekati otvorenih vrata. A kada jednom sa kule vidite zalazak sunca nad Banatom, teško ćete odoleti da se ne vratite.